Njemačka pravi "malu Evropsku uniju" na Balkanu: Evo šta bi to moglo značiti građanima BiH

Objavljeno: 19. 06. 2017 - 19:26 Globus » Region A A A Times Arial
Njemačka pravi

Evropska unija bi na ovaj način dobila obučene radnike i tehnološki pripremljen region, a cilj je i da se povećanjem standarda Zapadni Balkan više približi evropskim partnerima. 

Međutim, čini se da je mnogo jači razlog za aktiviranje “Berlina plus” smanjenje tenzija u regionu.

Mnogi se pitaju zašto sada takva ideja i ko stoji iza nje. Često se spominje da je to ideja j Srbije Aleksandra Vučića, ali zapravo postoji razlika između onoga što je predložio on i onoga za što se zalaže Evropska unija.

O tome je bilo riječi pretprošle sedmice kada je Han posetio Srbiju. Naime, Vučić je ranije predložio stvaranje “carinske unije”, dok Han smatra da to ne bi ni bilo moguće, već da treba stvoriti samo zajedničko tržište kako bi se u tim državama dao podsticaj stranim investicijama te olakšao protok roba, ljudi i usluga.

– Vrlo je važno biti precizan u vezi s onim što namjervamo, što nam je cilj. Carinska unija nam nije cilj, pogrešno su me citirali na konferenciji za novinare u Beogradu. Mi smo potpuno svjesni da carinska unija nije izvodljiva i zato smo od samog početka govorili o zajedničkom tržištu, a danas smo to preimenovali u regionalno ekonomsko područje, što ima za cilj slobodan protok ljudi i roba, međusobno priznavanje dokumenata – rekao je Han prije nekoliko dana u Briselu.

On je dodao da bi takvo jedinstveno tržište od 20 miliona ljudi moglo biti privlačno za investitore, što bi onda moglo pomoći i u podizanju privrednog rasta i životnog standarda u zemljama Zapadnog Balkana, te ukinulo barijere ne samo u trgovini.

Ipak, bila trgovinska unija ili “jedinstveno tržište”, ova ideja izaziva i protivljenje u regionu. Do sada su se protiv nje, što odlučno što manje odlučno, izjasnili Crna Gora i Kosovo, a ni Albanija nema jasan stav.

Argument Kosova je što nije priznato kao država od strane Srbije i Bosne i Hercegovine, te je u takvim okolnostima, prema stavu Prištine, nelogično govoriti o zajedničkom tržištu. Dosadašnji ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj nedavno je u Briselu spomenuo kao razlog “strogog protivljenja Kosova” i to što Srbija želi imati i slobodnu trgovinu s Rusijom i evroazijskom trgovinskom zonom, pa bi se tako mogla dodatno povećati ulogu Rusije u regiji, a Kosovo poplaviti jeftinom robom sumnjivog porijekla?! A politički Priština to vidi kao ideju jačanja uloge Srbije u regionu.

Crna Gora se protivi, jer smatra da bi to moglo stvoriti alternativu članstvu u EU, a upravo je Crna Gora, kao najnovija članica NATO-a, najdalje dogurala i u dugom procesu pregovora o članstvu u EU, mada takvo članstvo ni za Crnu Goru nije na vidiku u doglednoj budućnosti.

Albanski premijer Edi Rama prvo je podržao ideju, ali je kasnije ministar vanjskih te države Ditmir Bušati izrazio neke rezerve.

Komesar Han se nada da će uspjeti svima objasniti smisao te da će na kraju svi podržati ovu ideju.

- Ovo nikako nije zamišljeno kao zamjena za članstvo u EU. Naprotiv, to će samo pomoći ovim državama da se što bolje pripreme za to članstvo u budućnosti – rekao je Han.

Ideja o stvaranju bescarinske unije ili zajedničkog tržišta na zapadnom Balkanu nije nova iako se sada ponovno pojavila ne samo u regiji već i u Briselu, Berlinu, Rimu i Parizu.

Posle završetka rata na Kosovu 1999. godine, uz snažno zalaganje Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, pokrenut je Pakt o stabilnosti za Jugoistočnu Europu koji su neki nazivali “Maršalovim planom za Balkan”.

U isto vrijeme EU je pokrenula proces stabilizacije i pridruživanja koji je trebao pomoći državama regiona da se najprije stabilizuju, pomire sa susjedima i međusobno sarađuju i tako se približe Evropskoj uniji.

U praksi region je postao svojevrsna zona slobodne trgovine kroz mrežu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, a kasnije je to riješeno i kroz proširenje CEFTA-e na države te regije. Iako je CEFTA stvorena od država srednje Evrope, u njoj su sada samo države jugoistočne Evrope koje nisu članice Evropske unije.

Evropska unija je sve vrijeme regionalnu saradnju i slobodnu trgovinu smatrala ključnim alatom za postizanje mira i dugotrajne stabilnosti regiona, smatrajući da “trgovina ne poznaje granice” i da će to pomoći i u procesu pomirenja. Zato bi danas i htjeli tu saradnju dići na viši nivo i ukinuti neke barijere za poslovanje, ali i povećati mogućnost slobodnog kretanja ljudi pa i radne snage, što trenutnim aranžmanima nije moguće.

Evropska unija bi na ovaj način dobila obučene radnike i tehnološki pripremljen region, a cilj je i da se povećanjem standarda Zapadni Balkan više približi evropskim partnerima. Međutim, čini se da je mnogo jači razlog za aktiviranje “Berlina plus” smanjenje tenzija u regionu.



Autor: Avaz.ba
Preporučujemo vam