REPORTAŽA Kolporteri svakodnevno prodaju novine na ulici uprkos sibirskoj zimi

Ima li zime? Ma jok, jarane, onako sam obukao tri jakne!

Objavljeno: 06. 01. 2017 - 16:45 Novosti » Teme A A A Times Arial
Foto: S. Saletović 1/7
Foto: S. Saletović 2/7
Foto: S. Saletović 3/7
Foto: S. Saletović 4/7
Foto: S. Saletović 5/7
Foto: S. Saletović 6/7
Foto: S. Saletović 7/7

„Hajde, narode, novina“, „Gospođo, izvolite novine, svježe“, glas je koji svi prolaznici kraj sarajevske Katedrale, jednostavno, moraju čuti. To Nedžad Mulić, čika Nećko, prodaje novine. Malo provocira, svima dobacuje i prodaje novine. 

Svi u žurbi 

Prodaje ih i na plus 30, ali i na hladnoćama, pa i na minus 15, koliko je ovih dana zabilježeno. Uprkos sibirskoj zimi. Uz nos zakonima fizike. Promrzao, zagrijava se, kaže, kojom kapljicom „vatrene vodice“. A i kako drugačije da se zagrije sjedeći pet-šest sati na svom mjestu. Reporteri „Avaza“ obišli su ove ljude koji na ulici prodaju novine. Oni su kolporteri. Pokretne trafike. 

kolporteri-na-minusima-08-ss

Mulić kod sarajevske Katedrale: Nije hladno

- Ima li zime, kako je? – pitali smo čika Nećka. 

A on kao iz topa, kao sagovornik koji ima spreman odgovor na svako pitanje, kao da je samo čekao: 

- Ma jok, jarane, onako sam obukao tri jakne!

Logično. Dok se smijemo sami sebi, smiju nam se i prolaznici koji su čuli i pitanje i odgovor, a onda mu prilazi jedna gospođa. 

- Ostavi mi novi broj magazina „Azra“ – kaže ona promrzlom, ali izuzetno raspoloženom Muliću. 

- Hoću, hoću, kako neću – odgovara on. 

Od Katedrale, uputili smo se do legendarnog Markeca. Kralja s Careve ćuprije. Niko ne zna njegovo pravo ime. Nama je rekao – Marko Didoji. 

- Nije meni hladno, kakva hladnoća. Navikao sam. Prodajem „Dnevni avaz“ od drugog broja, jer je prvi bio besplatan. Dođem u sedam sati. Ljudi idu na posao, mora im neko prodati novine, nemaju oni kad izlaziti iz auta, pa do trafike. Svi žure. Ko naiđe preko mosta, ja sam tu – priča naš sagovornik.

Redovne mušterije

U vrijeme kada se ljudi sve više informiraju putem internetskih portala, prodavati novine nije baš lako. Vidi se to i po broju kolportera. Što iz tih razloga, što zbog vremenskih nepogoda. 

Avdo Beganović je u Ferhadiji. Kaže da je navikao na ljude, ima redovne mušterije i osjeća veliku odgovornost prema njima.

- Teško da bi se moglo desiti da ne izađem na ulicu zbog hladnoće, snijega. Jedino ako sam bolestan. U suprotnom, nema šanse – govori Beganović. 

Novinu ne može prodavati svako 

Nije dovoljno donijeti nekoliko primjeraka novina i sjediti skrštenih ruku, nadajući se da će prolaznici sami prići i kupiti novine. 

- Treba znati prodati. Naslov u novinama je bitan, ali mi smislimo svoje fraze i tako narodu govorimo, skrećemo pažnju. Mi smo ti živa reklama – govori Nedžad Mulić. 

„Bosno moja...“

kolporteri-na-minusima-01-ss-copy

Mahmić uhvatio malo sunca

Prolazeći gradom, na granici Sarača i Ferhadije sreli smo Nahida Mahmića. Odjeven u bosansku nošnju, tu sjedi od ranog jutra, s harmonikom u rukama i pjesmom „Bosno moja...“ Ispred njega kutija s natpisom „Hvala Bogu, doktorima i vama, što još živim“. Ni njemu, kaže, nije hladno...



Autor: E. TRAKO
Preporučujemo vam