Jajčanka Rešida Kovačević (75), u periodu od 1959. do 1992. godine radila je kao daktilografkinja u Zavodu za zapošljavanje u Jajcu. Nikad se nije udavala i živi sama u naselju Bare s penzijom od 326 KM. U slobodno vrijeme najčešće se druži sa prijateljicama, čita knjige, štampu i gleda televizor.
Već 16 godina ona svakodnevno ustaje ranom zorom i čisti svoj grad. Odijeva jedan od svojih kostima, obuva cipele na petu, namješta frizuru i kreće u obilazak grada velikih potencijala, ali nedovoljne ažurnosti.
- Odmah nakon doručka odlazim u prirodu, jer je jako volim, a isto tako volim svoj grad pa ga zato i čistim. Umjesto da odem kod prijateljice na jutarnju kafu, ja izađem i čistim ulice.Tako sam najmirnija, niti će koga glava zaboljeti od mene, niti će mene od njih. Ovo što radim meni predstavlja jedno veliko zadovoljstvo. Govorili su mi da sam luda, a šta bi pametni da nije nas ludih, govori Rešida.
Dok je odrastala, i sama je gledala sam kako stariji uređuju zelene površine na kojima su oni kao djeca uživali, igrali i družili.
- Naša omladina je dobra, samo joj trebamo omogućiti neke stvari i usmjeriti je na pravi put. Malo su se izgubili između dobra i zla. Boli me me što mladi masovno odlaze. Nema života bez zajedništva, ova mi vremena jako smetaju. Poštuje se ono: „Zavadi pa vladaj“, a narod jadan samo ispašta, govori Kovačević.
Bez obzira na vremenske uvjete, svaki dan prikuplja opatke, iako zna da če je već sutra na istom mjestu dočekati novi. Društvo joj prave psi lutalice, koje ona veoma voli i redvno ih hrani.
- Svi se plaše pasa, govore da mogu biti agresivni, ali kažem im: „Ne bojte se, neće vam ništa”. To su umiljate životinje, govori ona.
Rešida za svoj rad ne očekuje nikakve nagrade ni priznanja, niti joj to treba.
- Ne trebaju mi nikakve nagrade, zadovoljna sam svojom penzijom. Moja najveća nagrada je od Boga i ljudi koji me cijene. Pitali smo zašto čistim. Jedni su govorili, da ne bi džabe radili, a ja sam im na to uzvratila, da nije sve u novcu. Da sam slušala pojedine, ovo ne bi sad radila. Nadam se da će mlađi sugrađeni slijediti moj primjer.
- Uoči Dana državnosti BiH Rešida je uredila površine oko vodopada.
Pred praznike, otišla sam preko mosta, s druge strane Vrbasa, jer sam rođena i odrasla u naselju Zastinje. Vuklo me nešto da očistim Vidikovac s kojeg se pruža prelijep pogled na naš grad i najljepši vodopad. Očistila sam sam taj dio pa sve do kraljevog groba i tako dala svoj doprinos za praznike, govori nam za kraj.
Naše društvo je očigledna slika Rešide, bez obzira na društveni status, svi mi imamo isti zadatak, a to je čišćenje smeća iza onih koji su nemarni.
Dok je odrastala, i sama je gledala sam kako stariji uređuju zelene površine na kojima su oni kao djeca uživali, igrali i družili.
- Naša omladina je dobra, samo joj trebamo omogućiti neke stvari i usmjeriti je na pravi put. Malo su se izgubili između dobra i zla. Boli me me što mladi masovno odlaze. Nema života bez zajedništva, ova mi vremena jako smetaju. Poštuje se ono: „Zavadi pa vladaj“, a narod jadan samo ispašta, govori Kovačević.
