Duge gaće pet maraka... Muške i ženske gaće po marku... Dva grudnjaka pet maraka... Termočarape marka... Biraj, biraj... Njemački paravani po dvije i tri marke po metru... Akcija njemačke robe sve po tri marke, može i po jedna, plaćen PDV... Birajte, žene, zalihe su pri kraju... Pet maraka čaršafi i bračni i vanbračni... Evo, majka, šamija original iz Turske samo pet maraka, fesovi po deset, de, amidža, vidi što ti stoji, amaaan, eto te ko iz Stambola... Tetka, probaj halvu, ni u dženetu takve nema... Ljepotice, evo parfema 20 maraka, original, majke mi, uvoz iz Italije... Joooj, ukradoše ženi novčanik... Policijaaaa, nestade čovjeku mobitel... Biraj, biraj...
Srce vuče
I, zaista, narod bira... Neko tamburu, neko lilihip, neko visočku sudžuku, hamajlije, drvene kašike, vage i givihte, šiševe za kafu, džezve, mašice, taze halvu iz Gračanice, Zenice, Sarajeva, kabanice, gumene čizme, čibuke, šargije, balone... sve original, kažu, i "ekološki ispravno"... Tako punih 155 godina na tradicionalnom vašaru u Puračiću.
- Na vašar u Puračić dolazim kako znam za sebe. Ja i moj jaran Toma Banović sviramo, narod voli da čuje našu pjesmu. Ja saz, Toma tamburu, tako smo život proveli. Ponešto se i zaradi - kaže sazlija Šaban Korajić iz Lukavca, oko kojeg redovno zastaju ljubitelji i sevdalinke i stare izvorne pjesme.
Nana Ferida Avdić iz okolice Lukavca kaže da je na vašar u Puračiću dolazila još kao dijete. Nema novca da baš nešto posebno kupi, ali je "srce vuče" i u ovim godinama da dođe.
- Eto, nešto mi bude fino. Nekad sam ja voljela i poigrat na vašaru, uhvatimo se u kolo, aman, Bože, narod bio veseo... A momci gledaju. Bilo je i onih što se "zagledaju" na vašaru, pa do narednog vašara i svadba bude - priča Ferida, sve osluškujući pjesmu sazlije Šabana, koja ju je, kaže, podsjetila na njeno "curovanje".
Nema te matematike koja bi izračunala jučerašnji broj posjetilaca vašara u Puračiću. Hiljade ljudi iz raznih krajeva BiH. Niko se ni kod koga ne raspituje za naciju, ovdje su, kaže Ahmo iz Tešnja, "svi ostali", svi prodaju i svi kupuju, "pa ko koga".
- Ima naš narod para. Već sam skinuo deset janjadi s ražnja i pečem deset novih, do akšama još ću nekoliko tura ispeći. Sve se proda. Kupuje narod po kilu, po dvije, tri, neko i po frtalj. Ma nema pravila - kaže mesar Zajim Imširović iz Gnojnice, koji, također, kako zna za sebe, na vašaru u Puračiću prodaje pečenu janjetinu.
Mirsada i jarani
Izet Čebić ima 82 godine, a njegov prijatelj Osman Lisičić 78. Žive u Vozućoj i dolazak na vašar u Puračiću propustili su samo u vrijeme rata. Sjećaju se vremena kada se na ovaj vašar pješice stizalo. I tada, kao i sada, njima je, kažu, bilo fino. Dođu, razgledaju ponudu, nekad nešto i kupe, sretnu prijatelje iz raznih krajeva zemlje, rođake koje dugo nisu vidjeli...
Tu je i Zejnil iz Gornje Tuzle, bolešljiv jeste, ali se hoda, i Jusuf Durmić iz Daljegošte kod Srebrenice, i Dragiša sa ženom iz Brčkog, Jozo iz Mramora, i Muradif iz Zvornika, i neke gospođe iz Tuzle, Sulejman iz Sarajeva i Adem Čeho iz Goduša kod Visokog, što prodaje frule, čibuke i rog gubitnika s koride... I Austrijanci, pripadnici međunarodnog LOT tima, oduševljeni su vašarskim šarenilom.
Ispod jednog od šatora orkestar svira samo za starog Šabana i Muniru i njihove prijatelje. Iz onog drugog, što je, kažu, "k'o Holidej In", grupa "Mirsada i jarani" uveseljava stotine vašarskih srca. Trese kolo, piva uzima danak, a Mirsada uporna "u Podrinju najbolje su cure ima l' koja da je od mene bolja"... I tako, Bog zna do koje doba noći. Ustvari, dok se ne zatvore kapije 155. vašara u Puračiću.
Dobra zarada
Na vašaru u Puračiću najviše bude prodato pečenog mesa. Zijo iz Živinica i njegov jaran iz Šapca krčme svježe ispečenu prasetinu. Na ražnju im se vrti sedmero prasadi, a već su, kažu, prodali njih desetak. Ne kriju da kupuju svi "i Bošnjaci, i Srbi, i Hrvati".
- Je li vašar ili nije - dobacuje Zijo, zadovoljno trljajući ruke zbog prometa koji ima i, naravno, dobre zarade.
