Ideja novinara iz Beograda Dušana Mašića da 7.000 ljudi 11. jula legne ispred Skupštine Srbije povodom 20. godišnjice genocida u Srebrenici, a nakon što ju je podijelio na svom Twitter profilu, odjeknula je regionom i dospjela u sve medije.
Mašić je za "Dnevni avaz" govorio o ovom svom postupku, ciljevima koje njime želi postići te o poruci koju želi poslati.
Druge metode
- Akcija je još na samom početku i ograničena je samo na Twitter. Ovo je dio, uslovno rečeno, eksperimenta, jer želimo da vidimo koliko koja društvena mreža može doprinijeti jednoj ovakvoj akciji. Danas (jučer, op. a.) pokrenuli smo Facebook stranu, uskoro i sajt, a onda slijede i druge metode okupljanja građana. Sve dok nas ne bude #sedamhiljada. Cilj će biti ispunjen i ako nas bude 70, 700 ili 7.000. Nije cilj broj okupljenih, već da svi oni koji žele iskazati svoje saosjećanje sa žrtvama Srebrenice to mogu i uraditi - kazao je Mašić.
Naveo je da je ko god im se pridruži dobrodošao, jer zato i dijele brojeve, te da nije bitno kako se ko zove i iz koje je političke partije, jer je #sedamhiljada akcija građana i građanki.
- Iskreno, volio bih kada bi broj jedan uzeo građanin Tomislav Nikolić. Samo ne prekoreda. To bi bio potpuni uspjeh #sedamhiljada - dodao je Mašić.
Pitali smo ga zašto je uzeo broj 7.000, ako znamo da je broj ubijenih u Srebrenici daleko veći, pa čak prelazi i 8.732... iza kojeg su s razlogom stavljene tri tačke.
- Naziv #sedamhiljada uzet je kao simbol. Nismo željeli uzeti tačan broj od 8.372 žrtve, iako svi znamo da to piše u Potočarima. Onda bi se sve svelo na debatu je li to tačna brojka ili ne. Ovako, bolje je da nas pitaju: Zašto #sedamhiljada? Mnogima je 7 sretan broj, a ja se nadam da će ovih naših #sedamhiljada označiti početak neke sretnije budućnosti za sve nas. Ma gdje bili - naglasio je naš sagovornik.
Dobar pravac
Istakao je da bi #sedamihiljada mogla biti najmasovnija akcija saosjećanja u Srbiji sa žrtvama Srebrenice.
- Na taj način pokazat ćemo da idemo u dobrom pravcu, jer ima mnogo onih koji se plaše da smo danas bliži nekom novom ratu nego što smo se udaljili od prethodnog. Uspjeh je i to što mi o Srebrenici pričamo sada u aprilu, a ne samo 11. jula - zaključio je Mašić.
Svakodnevne prijetnje
- Reakcije su, kao i sve na Balkanu, ekstremne. Od onih koji prijete do onih koji su oduševljeni. Negativno reagiraju ljudi koji očigledno ne shvataju ni šta nam se dogodilo, ali, mnogo važnije, ni šta nam se dešava. Ljudi kojima je prošlost mnogo važnija od budućnosti. Uz to, odbijaju prihvatiti tu istu prošlost kakva jeste. A nije bila lijepa.
Ako nas zaista bude #sedamhiljada, ne vjerujem da će se iko usuditi da uradi nešto nerazumno. Uostalom, tu je i policija, koju svi mi plaćamo da nas štiti. A sve ostalo, što se svodi na verbalne prijetnje, pa s tim se susrećemo svakodnevno na društvenim mrežama. I još smo živi - poručuje Mašić.
Ja bih volio da neko pokrene sličnu akciju u Sarajevu povodom Bratunca, ili Zagrebu u znak sjećanja na žrtve „Oluje“. Da pokažemo da možemo i da nam je stalo do sretnije budućnosti, poručio Mašić
